Sasa SS

 (Dalje)

        Ovo je najobičnija priča o ljubavi. Ništa novo nećete saznati. Samo, istinita je...mnogo je koštala i boli nanela, ali, zar bi zaslužila da se objavi da je, onako, neka,tek kakva priča. Ko ima hrabrosti neka je pročita.

         Ja ću je ispričati pa šta bude. Razveo sam se. Aha. Ozbiljno. Moralo. Brak je bio loš. Mada, kada vidim kakvih ima, ovaj mi liči na Holiwood. Al' dobro. Dvoje prepametne i predobre dece. Brak je počeo da se kruni pre tri i nešto više godina, nije nekeko išlo, svadje, pomirenja, svadje...nekako smo se odvojili, odrodili i tačka. Razvod onako, običan, malo je ona zatezala oko dece ja oko dece, malo smo se 'bockali' ali vremenom to postane bezveze. E, ali to je kraj priče, ja bih vam ispričao početak. Ili, početak kraja. U doba 'krunjenja braka', onako iznenada, bane ispred mene ONA! Kao da je neko spustio Glavnom ulicom našeg malog grada da mi se sve ovo desi. Boginja, Gracija, Nebesko plavetnilo, vidite po nazivima koje sam joj upućivao u kakav sam stadijum došao. Bili su to trenuci za koje je vredelo živeti. Možda i umreti.

      Ozbiljno vam kažem. Svaki sekund, svaki tren bio je rezervisan za Nju. Vidjeli smo se ujutro a dopisivali i čuli uveče. Tajno, naravno. A, da. ONA je u braku. Reče, jako lošem. Gotovo užasnom. Verovao sam. Svaki put kada je pomenula muža plakala je. Pronašao sam stan. Čekao je. Reče nije spremna. Dobro. Išli smo svuda (kada je ONA mogla) obilazili Motele, Hotele, pili čaj od Jabuke s cimetom i gledali se pravo u oči.Ja u crne kao ugalj a ona u recimo modre. Netremice. U medjuvremenu sam se razveo. I čekao Boginju. Ona je (takodje u medjuvremenu) otišla s mužem na more. Kaže, morala zbog deteta, inače ne bi. Naravno da je tako. Što bi lagala.'Čekaj', rekla je. 'Još nisam spremna'. Dobro, ma čekam te, čekaću ceo život. Samo tebe. Kasnije, nije mogla često da me vidja, kaže videće nas neko. 'Znaš, možda čuje muž'. 'Onaj muž', pitam ja, 'što ne valja. Kaže 'taj'. Dobro. Počela je posle da se ljuti na mene. S pravom. Tražio sam da se vidjamo (u mom stanu) barem jednom u deset dana. Nisam imao razumevanja da ne može. Radi mnogo odgovoran posao, posle ide do škole, uzima dete pa ima obaveze sa mužem. Jeste, 'onim'. Vidim ja (iako pritupast kako me Bog dao) da to nešto ne ume da se sabere. Nešto mi fale neke slike. Al' neka, možda žena stvarno ne može. U medjuvremenu, malo mi skoči pritisak, dobijem laganu (kažu bezazlenu) aritmiju i nešto kao da slabije spavam. Inače sam OK. Nema više svadje u stanu. Deca su mi havala Gospodu dobro, maltene sam s njima po ceo dan, ali nešto me nekako zapeče, baš pred spavanje. I. Rešim .Zamolim je da izdvoji neki minut u mesec dana da samo popričamo. Samo da mi odgovori na jedno pitanje. Kaže, važi. 'Mogu.' E, da ste me tada videli, ma dao bih dve plate da mi ponovi ono 'mogu'.A nije ni neka plata, al' ne bi žalio kunem vam se.I dodje Bogami. Aha. Sede i reče 'kaži'. Ja (pa nisam ni ja mutav) spremio pitanje, pa ko iz rukava 'Kako ti vidiš 'nas' za recimo dva, tri meseca?' Tajac. Kaže, 'koje 'nas'? Lepo žena pita. Ista ona žena, moja, Boginja, moje SVE! Ista ona, koja je rekla 'teško je' 'ne znam da li mogu to da uradim ali moraću' 'nemaš ti pojma kako je meni, čekaj još samo malo, sada ne mogu zbog posla' 'malo mi je teško zbog deteta ali tamo mi je užas, nemaš pojma kako ja živim'... ta žena brate. 'Ti, od mene tražiš nemoguće', reče sebi u bradu i ne pogleda me. Mada, ponovo zaplaka. Setila se nečega, sigurno. A ja je gledam, uživam u njoj, pratim joj ruku, koleno, kosu, oko... Kao da priča nekom drugom. Ustade i ode. Kaže, mnogo joj je važno da joj se javim na ulici, reče, 'najveći seljak ću biti ako to ne uradim'.I u pravu je. Jebeš to što sam bezmalo otišao na Koronarno, što sam čitavu godinu dana smarao prijatelje koji su mi više bili psihoterapeuti, što sam ponudio sve što sam imao, sve, svu ljubav i celog sebe. Zar sad da kiksnem!? Da se ne javim? Doduše, nikako kad je sa mužem. 'Onim'. Meni je relativno dobro. Njoj je (čujem) loše u tom braku sa 'onim' mužem. Govorila mi je da sam 'neko zbog koga joj ne bi bilo žao da ništa nije završila od Škole i neko kome bi rodila troje dece' al' ne može, kaže da 'prelomi'.Moguće. Verujem joj. Ima 'takih slučajova' što reče onaj bradati mornar. Al' mi nekako i dalje ništa nije jasno. Valjda zato što mi je rekla da muža (da, tog) više ne voli! Ali kaže, 'hoće da rodi još jedno dete' zbog ovog deteta, prvog, da ima dva, sa mužem 'onim'. Kaže mnogo joj je teško da me vidi. Razmišljam da se odselim. Mesto je malo pa se srećemo često. Da joj olakšam. Samo, nekako ne mogu da se javim. Ne znam, ja bih, ali mi se nekako obraz zgužva, nabere mi lice i ukočim se. Šta ću. Nije vam jasno?  Znao sam. Ni meni. Imala je ona (priznala mi je u poverenju) još jednog ovako pre mene, al' taj... meni, ma kakvi, ni prići. Kaže, mnogo sam dobar čovek. Da,da. Ona to i misli. I ja joj verujem. Što da nisam. Bio sam malo 'navalentan' , tražio brate da se žena izjasni brzo, za godinu, dve. E, pa ne može. Da sam bio strpljiv, možda bi 2012 rekla 'Oću'! A ja, jok! Zapeo, ko mutav. Dodji, pa dodji. Pa šta ako se volimo, možemo da se volimo i ovako, ja da se razvedem i čekam a ona da budem sa mnom kad može, brate. I svima lepo. Naročito mužu. Aha, 'onom što ne valja'. Za razliku od mene. Ja sam kaže 'jedinstven'. Eee...da sam bio strpljiv, sad bi bila moja, ovako ništa. Osta, kod 'onog'. Šta? Još vam nije jasno?? Ma prosto je. Voli me ali ne može 'preko kolena', znate, dete, posao, status udate žene, sve to treba da sruši. Zbog mene! Ma ajde! Kad bi mogla sve to da ima, ih, super. I mene. Da, da, ne bi ona mene ostavila. Nikad. Ali, znate šta je čudno. Ja sam je u svemu opravdao. I oprostio. Sve. Želim joj sve što sebi želi. I ona to zna. Možde je to zbog toga što sam dobar. Ne, nemojte da mislite da sam glup. Barem ne toliko koliko se vidi. Evo završavam. Svakom je svoja muka najteža, pa i ja odužio. Pijem 'Jabuku s cimetom'. Ukus, isti. Samo sam sada popio hladan čaj. Nekako se jabuka više ne oseća. Samo cimet. A i on kao da je malo izvetreo. Ali, nekako, volim da ga popijem s vremena na vreme.

      Pišem ovo pet minuta pre zatvaranja biračkih mesta. Jebena li naziva?! Čekamo ko će da pobedi. Njihovi ili naši- Odmah da znate, malo je 'naših'. I ako su sada 'naši' odmah kada pobede postaju 'njihovi', tako je od pamtiveka. Današnji dan ću pamtiti po tome što je mojoj mami rodjendan, ali i mom prijatelju iz kraljevačkog detinjstva a sada MEGA STARU Vladi Divcu. Na moj sms 'Srećan rodjendan' dobio sam odgovor 'Hvala'. Krk! E, pa molim. A broj mobilnog vam ne dam. Razumećete- No, to su ovozemaljske stvari, mene više muče 'nebeske', tj. Demokratsko~Radikalske. Aha. Jebeš rodjendane pa neka su od najrodjenijeg i najpoznatijeg. Ne bih u narednih tri sata prao donji veš ni Tadićevcima ni Tomićevcima. Nikom! A njima dvojici ne bih voleo ni da vidim, izdaleka. Boris nije džaba urlao sa bine kao da je vodja navijača sa njegove mu omiljene 'južne' tribine. Zna da ako 'zglajzne' što je malo verovatno (ne da Svet) ima da mu se raspu glasači kod malog Čedomira J. Što po meni i nije tako loše. Ne znam po vama. Za nas 'zvezdaše' najbolje je bilo da smo pustili ova dva 'grobara' da se pocepaju, s tim što je ovaj ružniji, nešto poznatiji po tom nadimku, ali na isto mu izadje. Našeg 'Delije' dr Zorana Djindjića više nema, tako da je sada malo važno ko krešti sa bina. No da uozbiljimo, kako prilika nalaže. Toma zna da je ovo za njega, ako zglajzne ( a sva je prilika da hoće) konjec filjma! Nema više, pa, pa... pored Demokratskih Ministara, njihovih žena i švalerki, najviše će se obradovati onaj mali što je ljubio peglu kao dete a sada sa mesta GENSEKA (važne li funkcije) najveće stranke u Srba priča i što treba i što ne treba i što nije smeo ni kao mali pred tetkom koja nema dece a njega je nekako najviše volela. E, možda se njemu posreći ali milion i 500~600 hiljada vernika imati više neće. Jok Bogami. Sve u svemu, Boris Meneken će trijumfovati a da li će ponovo ostaviti Koštuničine ministre ili će samog Koxija još više unaprediti (recimo u Faraona) njemu ostavljamo na savesti. I možda malo njegovom tati i jednom delu SANU, kažu da se i oni nešto pitaju.Uglavnom prošli put je maneken zakazao. Skroz.Neće biti nekog čuda (a možda ja i omanem u prognozi) Srbija je ovo, u svakom slučaju sutra se radi i priča kako je bilo i kako je moglo biti. Svet nas gleda, pomalo se Krsti ali veruje da baš nismo 'tolike budale' kao što jesmo. Ovo moje lamentiranje nad Srpskom političkom sadašnjicom završavam rečima dr Zorana Djindjića pred 'one' izbore, kada smo mislili da smo se malo uzeli u pamet: 'Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami'. Laku noć dragi moji BLOGGERI!

Bednog li ugodjaja za sve osmomartovske revolucionare i revolucionarcice kada na bini pored Selje Kapitalca stoje raznorazni kostunjavi umovi na celu sa nekadašnjim mašinovodjom antimiloševićevske lokomotive Vukom koji sada više podseća na olinjalog kurjaka koji zavija sa bine pozivajući svoje nekadašnje pajtose da pruže podršku oberseljačini i samoproklamovanom aganliji čačanske nahije Vekiji Sekiju.

Ako imate malo slabiji stomak (poput mene) takve stvari vam osim mučnine mogu stvoriti ozbiljne gastroenterološke probleme a to ukoliko ste iz Kraljeva (kao ja) može predstavljati dodatnu tegobu jer je vrhunski ekspert u toj branši doktor Jorgovan Marković, nažalost preminuo, pa ste prepušteni na milost i nemilost bakinim čajevima (ako imate baku) a (ja je nemam) pa je situacija time gora.

Šalu i to crnu na stranu, mada je crno da crnje biti ne može. Dva Koštuničina favorita su u drugom krugu, ali to se i očekivalo, kao što se sada očekuje da veliki režiser novih srpskih trilera, mudro i skoncentrisano odluči kome će udeliti svoju naklonost. No brothers Srbi i sisters Srpkinje, problem je mnogo veći no što nam se prividja. VELJA JE LJUT. GROM I PAKAO i to na ovog koji je sada drugi a koga će koštunjavi akademik svakako podržati, doduše sa vidno izraženom parezom facijalis (mislim ulevo) i blagim drhtajem (takodjer) leve ruke.

Sve je to nebitno. Bitan je Vuk. Ne Vuk, nego vuk. Tresao se, glatko obrijan (čini mi se)sa one Palmine bine pred 70 tisuća fanatika, da se da glas svemoćnom kapitalcu iz Atenice. Onom istom koji ga je prodao (mnogo puta) ženu mu nazivao raznim trivijalnim imenima i atributima i uništio mu stranku, srozao autoritet, dakle totalno ga SJEBAO! a ovaj (vuk) za njega. JUU!

Mora da je ucenjen, kažu preživeli SPO-oovci, dozivajući jedan drugog iz zatrpanih zemunica. Ucenio ga, kažu, onaj lopov Jočić. Kažu, tako. Šta će. Vole Vuka. Ali ne znaju da je ono na bini, pod Palmom i 70 hiljada četničkih belogardejaca (ili šta su već) bio vuk. Ili kurjak Ko zna? Možda nam Dana kaže za neki dan. Kada dodje sa putovanja i vidi gde je onaj nesretnik skitao. Bolje da je skuvao ručak. Četnički. Bolje bi bilo za sve. Naročito za one koji još veruju u 9. mart i ideju Srpske časti. Ili je možda i to bila literarna fikcija olinjalog kurjaka.

Boli me stomak. Moram da završim a imao bih još što-šta da kažem...

Ćao svima. Drago mi je što sam sa vama i što sam postao deo ove internet zajednice. Nadam se da će Vam moji tekstovi biti interesantni za čitanje... poneki, možda čak i od koristi ...

pozdrav,

SašaSS